Бойунтуруқ

Исим [бойун+туруқ] ①қош, җуваз, тулуқ, һарва қатарлиқларға қетилидиған өкүзләрниң бойниға селинидиған әгри йағач. ②Көчмә мәнидики сөз. Җәбир-җапа, асарәт, чәклимә: езилгүчи милләтләр җаһангирликниң бойунтуруқидин азад болиду.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *