Әйибдар

[Әрәбчә+парсчә] ①исим. Әйиби, нуқсани бар, әйибләнгүчи, гунаһкар шәхс: сақчи әйибдарни сот мәйданиға елип барди. ②Сүпәт. Җисманий җәһәттин бирәр кәмчилик, нуқсани, иллити болған, әйибнақ, әйиблик: әйибдар бала.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *