Ә

Әҗин

Исим. «Йезиқ тили» адәмниң йүз-көз вә бәдәнлиридә һасил болидиған қоруқ вә сизиқлар: шундиму пәсәймәй ишәнч йалқунуң, ишләпсән, күн вә түн унтуп өзүңни, оруқлап кетипсән җапалиқ ишта, қаплапту көп йеңи әҗин йүзүңни.

Әдна, Әднаси

Сүпәт [әрәбчә] җанлиқ тил. Әң төвән, әң төвән дәриҗилик, әқәллийси, аддийси: бирәр йеңи иш қилмақчи икәнмиз, чоқум униңға мәлум иқтисад кетиду. Әднаси, қушқач тутуш үчүнму бир сиқим териқ болмиса болмайду.

Әр

Исим ①әркәк җинсқа мәнсуп киши; әркәк: әр киши. Әр хәқ. Бир сөз билән әр өлмәс (мақал). ②Хотун киши билән никаһ әһдидә болған әр киши (өз хотуниға нисбәтән): балаң өлсә әргә бақ, ериң өлсә йәргә бақ (мақал). Әр қәйәрдә болса, хотун шу йәрдә (мақал). ③Мәрд йигит, алийҗанаб, җәсур киши: әл бар йәрдә әр бар (мақал).

Әрзан

Сүпәт [парсчә] ①баһаси, нәрхи төвән, қиммәт әмәс: әрзан мал. Әрзан сатмақ. Әрзан бәрмәк.*Әрзан гөшниң шорписи йоқ (мақал). //Әрзан билән қиммәтниң базарда чиққан нәрхи бар (мақал). ②Көчмә мәнилик сөз. Әтивари йоқ, әтиварсиз қарилидиған, тайини йоқ, тутуруқсиз: йуртқа кәлгән бөз әрзан, еғизға кәлгән сөз әрзан (мақал).

Әрәб Рәқәмлири

«Математика» оттура әсирдә әрәбләр арқилиқ қобул қилинған вә һазир хәлқарада омумйүзлүк қоллинилидиған, наһайити кәң тарқалған сан бәлгилири, рәқәмләр йәни 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9